1 Самуилова 21 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 Тада Давид дође у Нов к Ахимелеху свештенику; а Ахимелех се уплаши и истрча пред Давида, и рече му: зашто си сам, и нема никога с тобом?
2 А Давид рече Ахимелеху свештенику: цар ми нешто заповједи, и рече ми: нико да не дозна зашто те шаљем и шта сам ти заповједио. А слуге сам оправио у то и то мјесто.
3 Него шта имаш при руци? дај ми пет хљебова, или шта имаш.
4 А свештеник одговори Давиду и рече: немам при руци обичнога хљеба; него има светога хљеба; али јесу ли се момци чували од жена?
5 А Давид одговори свештенику и рече му: није било жена код нас ни јуче ни ономадне, откако сам пошао, и судови су у момака били свети. А ако би пут и нечист био, осветиће се данас судовима.
6 Тада му даде свештеник хљебове свете, јер не бјеше хљеба осим хљебова постављенијех, који бијаху узети испред Господа да се поставе хљебови топли онај дан кад се они узеше.
7 А ондје бијаше онај дан један од слуга Сауловијех бавећи се пред Господом, којему име бјеше Доик Идумејац, старјешина над пастирима Сауловијем.
8 И Давид рече Ахимелеху: имаш ли ту како копље или мач? јер ни мача својега ни оружја не понесох, јер ствар царева бијаше хитна.
9 А свештеник рече: овдје је мач Голијата Филистејина, којега си убио у долини Или, увијен у платно иза оплећака; ако хоћеш, узми га, јер другога осим њега нема овдје. А Давид рече: такога више нема, дај ми га.
10 Потом се подиже Давид, и побјеже онај дан од Саула, и дође к Ахису цару Гатском.
11 А Ахису рекоше слуге његове: није ли ово Давид цар земаљски? Нијесу ли о њему пјевали играјући и говорећи: Саул згуби своју тисућу, а Давид својих десет тисућа?
12 И Давид метну ове ријечи у срце своје, и побоја се веома Ахиса цара Гатскога.
13 И претвори се пред њима и учини се луд у рукама њиховијем; и шараше по вратима, и бацаше пјену низ браду своју.
14 И Ахис рече слугама својим: ето, видите да је човјек луд; што сте ми га довели?
15 Зар немам доста лудијех, него ми доведосте тога да лудује преда мном? зар ће тај ући у кућу моју?