Јеврејима 3 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 Зато, браћо света, заједничари звања небескога, познајте посланика и владику, којега ми признајемо, Исуса Христа,
2 Који је вјеран ономе који га створи, као и Мојсије у свему дому његову.
3 Јер овај поста толико достојан веће части од Мојсија, колико већу од дома част има онај који га је начинио.
4 Јер сваки дом треба неко да начини; а ко је све створио оно је Бог.
5 И Мојсије дакле бјеше вјеран у свему дому његову, као слуга, за свједочанство онога што је требало да се говори.
6 Али је Христос као син у дому својему: којега смо дом ми, ако слободу и славу нада до краја тврдо одржимо.
7 Зато, као што говори Дух свети: данас ако глас његов чујете,
ПОК #9
8 Не будите дрвенастијех срца, као кад се прогњевисте у дане напасти у пустињи,
9 Гдје ме искушаше оцеви ваши, искушаше ме, и гледаше дјела моја четрдесет година.
10 Тога ради расрдих се на тај род, и рекох: једнако се мету у срцима, али они не познаше путова мојијех;
11 Зато се заклех у гњеву својему да неће ући у покој мој.
12 Гледајте, браћо, да не буде кад у коме од вас зло срце невјерства да отступи од Бога живога;
13 Него се утјешавајте сваки дан, докле се данас говори, да који од вас не одрвени од пријеваре грјеховне;
14 Јер постадосмо заједничари Христу, само ако како смо почели у њему бити до краја тврдо одржимо;
УОБ #103
БО #834
15 Докле се говори: данас, ако глас његов чујете, не будите дрвенастијех срца, као кад се прогњевисте.
16 Јер неки чувши прогњевише се, али не сви који изиђоше из Мисира с Мојсијем.
17 А на које мрзи четрдесет година? Није ли на оне који сагријешише, који оставише кости у пустињи?
18 А којима се закле да неће ући у покој његов, него онима који не хтјеше да вјерују?
19 И видимо да не могоше ући за невјерство.
ПОК - Покајање | УОБ - Условна обећања | БО - Библијско обећање