Поновљени закони 22 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 Кад видиш вола или овцу брата својега гдје лута, немој проћи мимо њих, него их одведи брату својему.
2 Ако ли ти брат твој није близу или га не знаш, одведи их својој кући нека буду код тебе докле их не потражи брат твој, и тада му их врати.
3 Тако учини и с магарцем његовијем и с хаљином његовом; и тако учини са сваком стварју брата својега изгубљеном, кад је изгуби а ти је нађеш, немој проћи мимо њу.
4 Кад видиш магарца или вола брата својега гдје је пао на путу, немој их проћи, него их подигни с њим.
5 Жена да не носи мушкога одијела нити човјек да се облачи у женске хаљине, јер је гад пред Господом Богом твојим ко год тако чини.
6 Кад наиђеш путем на гнијездо птичије, на дрвету или на земљи, са птићима или са јајцима, а мајка лежи на птићима или на јајцима, немој узети мајке с птићима.
7 Него пусти мајку а птиће узми, да би ти добро било и да би ти се продуљили дани.
8 Кад градиш нову кућу, начини ограду око стрехе своје, да не би навукао крви на дом свој, кад би ко пао с њега.
9 Не сиј у винограду својем другога сјемена да не би оскврнио и род од сјемена које посијеш и род виноградски.
10 Не ори на волу и на магарцу заједно.
11 Не облачи хаљине ткане од вуне и од лана заједно.
12 Начини себи ресе на четири краја од хаљине коју облачиш.
13 Ко се ожени, па му жена омрзне пошто легне с њом,
14 Па да прилику да се говори о њој и проспе рђав глас о њој говорећи: ожених се овом, али легавши с њом не нађох у ње дјевојаштва;
15 Тада отац дјевојчин и мати нека узму и донесу знаке дјевојаштва њезина пред старјешине града својега на врата,
16 И нека рече отац дјевојчин старјешинама: ову кћер своју дадох овому човјеку за жену, а он мрзи на њу,
17 И даде прилику да се говори о њој рекав: не нађох у твоје кћери дјевојаштва; а ево знака дјевојаштва кћери моје. И нека разастру хаљину пред старјешинама градским.
18 Тада старјешина града онога нека узму мужа њезина и накарају га,
19 И нека га оглобе сто сикала сребра, које нека даду оцу дјевојчину зато што је изнио рђав глас на дјевојку Израиљку, и нека му буде жена; да је не може пустити док је жив.
20 Али ако буде истина, да се није нашло дјевојаштво у дјевојке,
21 Тада нека изведу дјевојку на врат оца њезина, и нека је заспу камењем људи онога мјеста да погине, зато што учини срамоту у Израиљу курвавши се у дому оца својега. Тако извади зло из себе.
22 Ако се ко ухвати гдје лежи са женом удатом, нека се погубе обоје, човјек који је лежао са женом и жена. Тако извади зло из Израиља.
23 Кад дјевојка буде испрошена за кога, па је нађе когод у мјесту и облежи је,
24 Изведите их обоје на врата онога мјеста, и заспите их камењем да погину, дјевојку што није викала у мјесту, а човјека што је осрамотио жену ближњега својега. Тако извади зло из себе.
25 Ако ли у пољу нађе човјек дјевојку испрошену, и силом је облежи, тада да се погуби само човјек који је облежа;
26 А дјевојци не чини ништа, није учинила гријеха који заслужује смрт, јер као кад ко скочи на ближњега својега и убије га, таква је и та ствар;
27 Јер нађе је у пољу, и дјевојка испрошена вика, али не би никога да је одбрани.
28 Ако ко нађе дјевојку која није испрошена и ухвати је и легне с њом, и затеку се,
29 Тада човјек онај који је легао с њом да да оцу дјевојчину педесет сикала сребра, и нека му она буде жена зато што је осрамоти; да је не може пустити док је жив.
30 Нико да се не жени женом оца својега, ни да открије скута оца својега.