Дјела апостолска 6 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 А у ове дане, кад се умножише ученици, подигоше Грци вику на Јевреје што се њихове удовице заборављаху кад се дијељаше храна сваки дан.
2 Онда дванаесторица дозвавши мноштво ученика, рекоше: није прилично нама да оставимо ријеч Божију па да служимо око трпеза.
3 Нађите дакле, браћо, међу собом седам поштенијех људи, пунијех Духа светога и премудрости, које ћемо поставити над овијем послом.
4 А ми ћемо у молитви и у служби ријечи остати.
5 И ова ријеч би угодна свему народу. И изабраше Стефана, човјека напуњена вјере и Духа светога, и Филипа, и Прохора, и Никанора, и Тимона, и Пармена, и Николу покрштењака из Антиохије.
6 Ове поставише пред апостоле и они помоливши се Богу метнуше руке на њих.
7 И ријеч Божија растијаше, и множаше се врло број ученика у Јерусалиму. И свештеници многи покораваху се вјери.
8 А Стефан пун вјере и силе чињаше знаке и чудеса велика међу људима.
9 Тада усташе неки из зборнице која се зове Ливерћанска и Кириначка и Александријначка и онијех који бијаху из Киликије и Азије, и препираху се са Стефаном.
10 И не могаху противу стати премудрости и Духу којијем говораше.
11 Тада подговорише људе те казаше: чусмо га гдје хули на Мојсија и на Бога.
12 И побунише народ и старјешине и књижевнике, и нападоше и ухватише га, и доведоше га на сабор.
13 И изведоше лажне свједоке који говораху: овај човјек не престаје хулити на ово свето мјесто и на закон.
14 Јер га чусмо гдје говори: овај Исус Назарећанин развалиће ово мјесто, и измијениће обичаје које нам остави Мојсије.
15 И погледавши на њ сви који сјеђаху на сабору видјеше лице његово као лице анђела.