Дјела апостолска 26 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 А Агрипа рече Павлу: допушта ти се да говориш сам за се. Онда Павле пруживши руку одговараше:
2 За срећу своју држим, царе Агрипа! што се данас пред тобом одговарам за све што ме потворају Јевреји,
3 А највише што знам да ти познајеш све Јеврејске обичаје и препирања. Зато те молим да ме послушаш милостиво.
4 Моје дакле живљење од младости, које је испрва било међу народом мојијем у Јерусалиму, знаду сви Јевреји.
5 Како ме знаду испрва, ако хоће посвједочити, да по познатој јереси наше вјере живљех фарисејски.
6 И сад стојим пред судом за надање обећања које Бог обрече оцевима нашијем,
7 Коме се сви дванаест кољена нашијех једнако дан и ноћ служећи надају да ће доћи. За ово надање оптужен сам, царе Агрипа, од Јевреја.
8 Шта? зар ви мислите да се не може вјеровати да Бог мртве подиже?
9 Тако и ја мишљах да ми ваља многа зла чинити против имена Исуса Назарећанина,
10 Као што и учиних у Јерусалиму; и многе од светијех ја затворах у тамнице, примивши власт од главара свештеничкијех; и кад их убијаху, пристајах на суд.
11 И по свијем зборницама мучећи их често, нагоњах да хуле на Исуса; и одвише мрзећи на њих гоњах их тја и до туђијех градова.
12 За које идући у Дамаск с влашћу и заповијешћу од главара свештеничкијех,
13 У подне, царе, видјех на путу с неба свјетлост већу од сијања сунчанога, која обасја мене и оне што иђаху са мном.
14 А кад ми сви падосмо на земљу, чух глас гдје говори мени и казује Јеврејскијем језиком: Савле! Савле! зашто ме гониш? Тешко ти је противу бодила праћати се.
15 А ја рекох: ко си ти, Господе? А он рече: ја сам Исус, којега ти гониш;
16 Него устани и стани на ноге своје; јер ти се за то јавих да те учиним слугом и свједоком овоме што си видио и што ћу ти показати,
17 Избављајући те од народа Јеврејскога и од незнабожаца, којима ћу те послати,
18 Да им отвориш очи да се обрате од таме к видјелу и од области сотонине к Богу, да приме опроштење гријеха и достојање међу освећенима вјером мојом.
19 Зато, царе Агрипа! не бих непокоран небеској утвари;
20 Него најприје онима који су у Дамаску и у Јерусалиму, потом и по свој земљи Јеврејској, и незнабошцима проповиједах да се покају, и да се обрате к Богу чинећи дјела достојна покајања.
21 Зато ме Јевреји ухватише у цркви и шћаху да ме раскину.
22 Али добивши помоћ Божију стојим до самога овог дана, и свједочим и малом и великом, не казујући ништа осим што пророци казаше да ће бити, и Мојсије:
23 Да ће Христос пострадати, и да ће бити први из васкрсенија мртвијех и проповиједати видјело народу Јеврејскоме и незнабошцима.
24 А кад он ово одговараше, рече Фист великијем гласом: зар лудујеш, Павле? Многе те књиге изводе из памети.
25 А он рече: не лудујем, честити Фисте, него ријечи истине и разума казујем.
26 Јер за ово зна цар, којему и говорим слободно; јер не вјерујем да му је што од овога непознато; јер ово није било у углу.
27 Вјерујеш ли, царе Агрипа, пророцима? Знам да вјерујеш.
28 А Агрипа рече Павлу: још мало па ћеш ме наговорити да будем хришћанин.
29 А Павле рече: молио бих Бога и за мало и за много да би не само ти него и сви који ме слушају данас били такови као и ја што сам, осим окова овијех.
30 И кад он ово рече, уста цар и судија и Верникија, и који сјеђаху с њима,
31 И отишавши разговараху се међу собом говорећи: овај човјек није учинио ништа што заслужује смрт или окове.
32 А Агрипа рече Фисту: овај човјек могаше бити пуштен да не рече да хоће к ћесару. И тако судија намисли да га пошље к ћесару.