Дјела апостолска 20 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 А пошто се утиша буна, дозва Павле ученике, и утјешивши их опрости се с њима, и изиђе да иде у Маћедонију.
2 И прошавши оне земље, и свјетовавши их многијем ријечима, дође у Грчку.
3 Поживљевши пак онамо три мјесеца стадоше му Јевреји радити о глави кад шћаше да се одвезе у Сирију, и намисли да се врати преко Маћедоније.
4 И пође с њим до Азије Сосипатар Пиров из Верије, и Аристарх и Секунд из Солуна, и Гај из Дерве и Тимотије, и Тихик и Трофим из Азије.
5 Ови отишавши напријед чекаху нас у Троади.
6 А ми се одвезосмо послије дана пријеснијех хљебова из Филибе, и дођосмо к њима у Троаду за пет дана, и ондје остасмо седам дана.
7 А у први дан недјеље, кад се сабраше ученици да ломе хљеб, говораше им Павле, јер шћаше сјутрадан да пође, и протеже бесједу до поноћи.
8 И бијаху многе свијеће горе у соби гдје се бијасмо сабрали.
9 А сјеђаше на прозору једно момче, по имену Евтих, надвладано од тврдога сна, и кад Павле говораше много, наже се у сну и паде доље с трећега пода, и дигоше га мртва.
10 А Павле сишавши паде на њ, и загрливши га рече: не буните се, јер је душа његова у њему.
11 Онда изиђе горе, и преломивши хљеб окуси, и довољно говори до саме зоре, и тако отиде.
12 А момче доведоше живо, и утјешише се не мало.
13 А ми дошавши у лађу одвезосмо се у Ас, и оданде шћасмо да узмемо Павла; јер тако бјеше заповједио, хотећи сам да иде пјешице.
14 А кад се саста с нама у Асу, узесмо га, и дођосмо у Митилину.
15 И оданде одвезавши се дођосмо сјутрадан према Хију; а други дан одвезосмо се у Сам, и ноћисмо у Тригилију; и сјутрадан дођосмо у Милит.
16 Јер Павле намисли да прођемо мимо Ефес да се не би задржао у Азији; јер хићаше, ако буде могуће, да буде о Тројичину дне у Јерусалиму.
17 Али из Милита посла у Ефес и дозва старјешине црквене.
18 И кад дођоше к њему, рече им: ви знате од првога дана кад дођох у Азију како с вама једнако бих
19 Служећи Господу са сваком понизности и многијем сузама и напастима које ми се догодише од Јевреја који ми рађаху о глави;
20 Како ништа корисно не изоставих да вам не кажем и да вас научим пред народом и по кућама,
21 Свједочећи и Јеврејима и Грцима покајање к Богу и вјеру у Господа нашега Исуса Христа.
22 И сад ево ја свезан Духом идем у Јерусалим не знајући шта ће ми се у њему догодити;
23 Осим да Дух свети по свијем градовима свједочи, говорећи да ме окови и невоље чекају.
24 Али се ни за што не бринем, нити марим за свој живот, него да свршим течење своје с радошћу и службу коју примих од Господа Исуса: да посвједочим јеванђеље благодати Божије.
25 И ево сад знам да више нећете видјети мојега лица, ви сви по којима пролазих проповиједајући царство Божије.
26 Зато вам свједочим у данашњи дан да сам ја чист од крви свију;
27 Јер не изоставих да покажем вољу Божију.
28 Пазите дакле на себе и на све стадо у коме вас Дух свети постави владикама да пасете цркву Господа и Бога коју стече крвљу својом;
29 Јер ја ово знам да ће по одласку моме ући међу вас тешки вуци који неће штедјети стада;
30 И између вас самијех постаће људи који ће говорити изврнуту науку да одвраћају ученике за собом.
31 Зато гледајте и опомињите се да три године дан и ноћ не престајах учећи са сузама свакога од вас.
32 И сад вас, браћо, предајем Богу и ријечи благодати његове, који може назидати и дати вам нашљедство међу свима освећенима.
33 Сребра, или злата, или руха ни у једнога не заисках.
34 Сами знате да потреби мојој и онијех који су са мном били послужише ове руке моје.
35 Све вам показах да се тако ваља трудити и помагати немоћнима, и опомињати се ријечи Господа Исуса коју он рече: много је блаженије давати неголи узимати.
36 И ово рекавши клече на кољена своја са свима њима и помоли се Богу.
37 А свију стаде велики плач и загрливши Павла цјеливаху га,
38 Жалосни највише за ријеч коју рече да више неће видјети лица његова; и отпратише га у лађу.