Јован 1 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 У почетку бјеше ријеч, и ријеч бјеше у Бога, и Бог бјеше ријеч.
БОГ #4
2 Она бјеше у почетку у Бога.
3 Све је кроз њу постало, и без ње ништа није постало што је постало.
4 У њој бјеше живот, и живот бјеше видјело људима.
5 И видјело се свијетли у тами, и тама га не обузе.
6 Посла Бог човјека по имену Јована.
7 Овај дође за свједочанство да свједочи за видјело да сви вјерују кроза њ.
8 Он не бјеше видјело, него да свједочи за видјело.
9 Бјеше видјело истинито које обасјава свакога човјека који долази на свијет.
10 На свијету бјеше, и свијет кроза њ поста, и свијет га не позна.
11 К својима дође, и своји га не примише.
12 А који га примише даде им власт да буду синови Божији, који вјерују у име његово,
ПЛС #4
ВЕР #11
БО #473
13 Који се не родише од крви, ни од воље тјелесне, ни од воље мужевље, него од Бога.
14 И ријеч постаде тијело и усели се у нас пуно благодати и истине; и видјесмо славу његову, славу, као јединороднога од оца.
БОГ #5
15 Јован свједочи за њега и виче говорећи: овај бјеше за кога рекох: који за мном иде преда мном постаде, јер прије мене бјеше.
16 И од пуности његове ми сви узесмо благодат за благодаћу.
БО #1291
17 Јер се закон даде преко Мојсија, а благодат и истина постаде од Исуса Христа.
БО #1291
18 Бога нико није видио никад: јединородни син који је у наручју очином, он га јави.
БО #515
19 И ово је свједочанство Јованово кад послаше Јевреји из Јерусалима свештенике и Левите да га запитају: ко си ти?
20 И он призна, и не затаја, и призна: ја нијесам Христос.
21 И запиташе га: ко си дакле? Јеси ли Илија? И рече: нијесам. Јеси ли пророк? И одговори: нијесам.
22 А они му рекоше: ко си? да можемо казати онима што су нас послали: шта кажеш за себе?
23 Рече: ја сам глас онога што виче у пустињи: поравните пут Господњи; као што каза Исаија пророк.
24 И бијаху посланици од фарисеја,
25 И запиташе га говорећи му: зашто дакле кршћаваш кад ти нијеси Илија ни пророк?
26 Одговори им Јован говорећи: ја кршћавам водом а међу вама стоји кога ви не знате.
27 Он је онај што ће доћи за мном, који бјеше преда мном; коме ја нијесам достојан одријешити ремена на обући његовој.
28 Ово би у Витанији преко Јордана гдје Јован кршћеваше.
29 А сјутрадан видје Јован Исуса гдје иде к њему, и рече: гле, јагње Божије које узе на се гријехе свијета.
30 Ово је онај за кога ја рекох: за мном иде човјек који преда мном постаде, јер прије мене бјеше.
31 И ја га не знадох: него да се јави Израиљу зато ја дођох да крстим водом.
32 И свједочи Јован говорећи: видјех Духа гдје силази с неба као голуб и стаде на њему.
33 И ја га не знадох; него онај који ме посла да крстим водом он ми рече: на кога видиш да силази Дух и стоји на њему то је онај који ће крстити Духом светијем.
34 И ја видјех и засвједочих да је овај син Божиј.
35 А сјутрадан опет стајаше Јован и двојица од ученика његовијех,
36 И видјевши Исуса гдје иде, рече: гле, јагње Божије.
37 И чуше га оба ученика кад говораше, и отидоше за Исусом.
38 А Исус обазревши се и видјевши их гдје иду за њим, рече им: шта ћете? А они му рекоше: Рави! (које значи: учитељу) гдје стојиш?
39 И рече им: дођите и видите. И отидоше, и видјеше гдје стајаше; и осташе у њега онај дан. А бијаше око деветога сахата.
40 А један од двојице који чуше од Јована и иђаху за њим бијаше Андрија брат Симона Петра;
41 Он нађе најприје брата својега Симона, и рече му: ми нађосмо Месију, које значи Христос.
42 И доведе га к Исусу. А Исус погледавши на њ рече: ти си Симон, син Јонин; ти ћеш се звати Кифа, које значи Петар.
43 А сјутрадан намисли изићи у Галилеју, и нађе Филипа, и рече му: хајде за мном.
44 А Филип бјеше из Витсаиде из града Андријина и Петрова.
45 Филип нађе Натанаила, и рече му: за кога Мојсије у закону писа и пророци, нађосмо га, Исуса сина Јосифова из Назарета.
46 И рече му Натанаило: из Назарета може ли бити што добро? Рече му Филип: дођи и види.
47 А Исус видјевши Натанаила гдје иде к њему рече за њега: ево правога Израиљца у коме нема лукавства.
48 Рече му Натанаило: како ме познајеш? Одговори Исус и рече му: прије него те позва Филип видјех те кад бијаше под смоквом.
49 Одговори Натанаило и рече му: Рави! ти си син Божиј, ти си цар Израиљев.
50 Одговори Исус и рече му: што ти казах да те видјех под смоквом зато вјерујеш; видјећеш више од овога.
51 И рече му: заиста, заиста вам кажем: отселе ћете видјети небо отворено и анђеле Божије гдје се пењу и силазе к сину човјечијему.
БОГ - Бог | ПЛС - План спасења | ВЕР - Вера | БО - Библијско обећање