Лука 18 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
2 Говорећи: у једноме граду бијаше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
3 А у ономе граду бијаше једна удовица и долажаше к њему говорећи: не дај ме мојему супарнику.
4 И не шћадијаше задуго. А најпослије рече у себи: ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
5 Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
6 Тада рече Господ: чујте шта говори неправедни судија.
7 Акамоли Бог неће одбранити избранијех својијех који га моле дан и ноћ?
БО #941
8 Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али син човјечиј кад дође хоће ли наћи вјеру на земљи?
БО #941
9 А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
ПРИ #20
10 Два човјека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
11 Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! хвалим те што ја нијесам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
12 Постим двапут у недјељи; дајем десетак од свега што имам.
13 А цариник издалека стајаше, и не шћаше ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! милостив буди мени грјешноме.
ПОК #4
14 Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
БО #203
15 Доношаху к њему и дјецу да их се дотакне; а кад видјеше ученици, запријетише им.
16 А Исус дозвавши их рече: пустите дјецу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таковијех царство Божије.
17 И кажем вам заиста: који не прими царства Божијега као дијете, неће ући у њега.
18 И запита га један кнез говорећи: учитељу благи! шта да учиним да наслиједим живот вјечни?
19 А Исус рече му: што ме зовеш благијем? нико није благ осим једнога Бога.
20 Заповијести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не свједочи лажно; поштуј оца и матер своју.
21 А он рече: све сам ово сачувао од младости своје.
22 А кад то чу Исус рече му: још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
БО #306
23 А кад он чу то постаде жалостан, јер бјеше врло богат.
24 А кад га видје Исус гдје постаде жалостан, рече: како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
25 Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божије.
26 А они који слушаху рекоше: ко се дакле може спасти?
27 А он рече: што је у људи немогуће у Бога је могуће.
БО #45
28 А Петар рече: ето ми смо оставили све и за тобом идемо.
29 А он им рече: заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или дјецу царства ради Божијега,
30 Који неће примити више у ово вријеме, и на ономе свијету живот вјечни.
31 Узе пак дванаесторицу и рече им: ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за сина човјечијега.
32 Јер ће га предати незнабошцима, и наругаће му се, и ружиће га, и попљуваће га,
33 И биће га, и убиће га; и трећи дан устаће.
34 И они ништа од тога не разумјеше, и бесједа ова бјеше од њих сакривена, и не разумјеше што им се каза.
35 А кад се приближи к Јерихону, један слијепац сјеђаше крај пута просећи.
36 А кад чу народ гдје пролази запита: шта је то?
37 И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
38 И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! помилуј ме.
39 И пријећаху му они што иђаху напријед да ућути; а он још више викаше: сине Давидов! помилуј ме.
40 И Исус стаде и заповједи да му га доведу; а кад му се приближи, запита га
41 Говорећи: шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! да прогледам.
42 А Исус рече: прогледај; вјера твоја поможе ти.
43 И одмах прогледа, и пође за њим хвалећи Бога. И сви људи који видјеше хваљаху Бога.
ПРИ - Параболе о Исусу | ПОК - Покајање | БО - Библијско обећање