Марко 6 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 И изиђе оданде, и дође на своју постојбину; и за њим идоше ученици његови.
2 И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса такова рукама његовијем чине се?
3 Није ли ово дрводјеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нијесу ли сестре његове овдје међу нама? И саблажњаваху се о њега.
4 А Исус рече им: нигдје није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому своме.
5 И не могаше ондје ни једнога чуда да учини, осим што мало болесника исцијели метнувши на њих руке.
6 И дивљаше се невјерству њиховоме. И иђаше по околнијем селима и учаше.
7 И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистијем.
8 И заповједи им да ништа не узимају на пут осим једнога штапа: ни торбе ни хљеба ни новаца у појасу;
9 Него обувени у опанке, и не облачити двију хаљина.
10 И рече им: гдје уђете у дом ондје останите док не изиђете оданде.
11 И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својијех за свједочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшнога суда него граду ономе.
12 И отишавши проповиједаху да се треба кајати;
13 И ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцјељиваху.
14 И зачу цар Ирод за Исуса (јер његово име бијаше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвијех уста, зато чини чудеса.
15 Други говораху: то је Илија. А други говораху: то је пророк или као који од пророка.
16 А кад чу Ирод, рече: то је Јован кога сам ја посјекао, он уста из мртвијех.
17 Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата својега, јер се ожени њом.
18 Јер Јован говораше Ироду: не можеш ти имати жене брата својега.
19 А Иродијада расрди се на њега, и шћаше да га убије, али не могаше.
20 Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човјек праведан и свет, и чуваше га, и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.
21 И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свога рођења даваше вечеру кнезовима својијем и војводама и старјешинама Галилејскијем.
22 И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовијем рече цар дјевојци: ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти.
23 И закле јој се: што год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до по царства мога.
24 А она изишавши рече матери својој: шта ћу искати? А она рече: главу Јована крститеља.
25 И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: хоћу да ми даш сад на кругу главу Јована крститеља.
26 И забрину се цар, али клетве ради и гостију својијех не хтје јој одрећи.
27 И одмах посла цар џелата, и заповједи да донесе главу његову.
28 А он отишавши посијече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде дјевојци, а дјевојка даде је матери својој.
29 И чувши ученици његови дођоше и узеше тијело његово, и метнуше га у гроб.
30 И скупише се апостоли к Исусу, и јавише му све и што учинише и шта људе научише.
31 И рече им: дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их бијаше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.
БО #604
32 И отидоше на лађи у пусто мјесто сами.
33 И видјеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пјешице из свију градова стјецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око њега.
34 И изишавши Исус видје народ многи, и сажали му се, јер бијаху као овце без пастира; и поче их учити много.
35 И кад би већ пред ноћ, приступише к њему ученици његови говорећи: пусто је мјесто, а већ је доцкан;
36 Отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хљеба; јер немају шта јести.
37 А он одговарајући рече им: подајте им ви нека једу. И рекоше му: већ ако да идемо да купимо за двјеста гроша хљеба, и да им дамо да једу?
38 А он им рече: колико хљебова имате? Идите видите. И видјевши рекоше: пет хљебова и двије рибе.
39 И заповједи им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.
40 И посадише се на гомиле по сто и по педесет.
41 И узевши онијех пет хљебова и двије рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хљебове, и даде ученицима својијем да метну испред њих; и оне двије рибе раздијели свима.
42 И једоше сви, и наситише се.
43 И накупише комада дванаест котарица пунијех и од риба.
44 А бијаше онијех што су јели хљебове око пет хиљада људи.
45 И одмах натјера ученике своје да уђу у лађу и да иду напријед на ону страну у Витсаиду док он отпусти народ.
46 И отпустивши их отиде на гору да се помоли Богу.
47 И увече бијаше лађа насред мора, а он сам на земљи.
48 И видје их гдје се мучаху веслајући: јер им бијаше противан вјетар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и шћадијаше да их мимоиђе.
49 А они видјевши га гдје иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;
50 Јер га сви видјеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: не бојте се, ја сам, не плашите се.
51 И уђе к њима у лађу, и утоли вјетар; и врло се уплашише, и дивљаху се.
52 Јер их не научише хљебови; јер се бијаше срце њихово окаменило.
53 И прешавши дођоше у земљу Генисаретску; и стадоше у крај.
54 И кад изиђоше из лађе, одмах га познаше људи.
55 И оптрчавши сав онај крај почеше на одрима доносити болеснике гдје чујаху да је он.
56 И кудгод иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху га да се барем скута од хаљине његове дотакну: и оздрављаху сви који га се дотицаху.
БО - Библијско обећање