Марко 3 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 И уђе опет у зборницу, и ондје бјеше човјек са сухом руком.
2 И мотраху за њим неће ли га у суботу исцијелити да га окриве.
3 И рече човјеку са сухом руком: стани на сриједу.
4 И рече им: ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? душу одржати, или погубити? А они мучаху.
5 И погледавши на њих с гњевом од жалости што су им онако срца одрвенила рече човјеку: пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
6 И изишавши фарисеји одмах учинише за њега вијећу с Иродовцима како би га погубили.
7 А Исус отиде с ученицима својијем к мору; и многи народ из Галилеје иде за њим и из Јудеје;
8 И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта он чини дође к њему.
9 И рече ученицима својијем да буде лађа у њега готова због народа, да му не досађује.
10 Јер многе исцијели тако да наваљиваху на њега који бијаху накажени болестима да га се дотакну.
11 И дуси нечисти кад га виђаху, припадаху к њему и викаху говорећи: ти си син Божиј.
12 И много им пријећаше да га не прокажу.
13 И изиђоше на гору, и дозва које он шћаше; и дођоше му.
14 И постави дванаесторицу да буду с њим, и да их пошиље да проповиједају,
15 И да имају власт да исцјељују од болести, и да изгоне ђаволе:
16 Првога Симона, и надједе му име Петар;
17 И Јакова Зеведејева и Јована брата Јаковљева, и надједе им имена Воанергес, које значи синови громови;
18 И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејева и Тадију и Симона Кананита,
19 И Јуду Искариотскога, који га и издаде.
20 И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хљеба јести.
21 И чувши то род његов изиђоше да га ухвате; јер говораху да је изван себе.
22 А књижевници који бијаху сишли из Јерусалима говораху: у њему је Веелзевул; и он помоћу кнеза ђаволскога изгони ђаволе.
23 И дозвавши их говораше им у причама: како може сотона сотону изгонити?
24 И ако се царство само по себи раздијели, не може остати царство оно;
25 И ако се дом сам по себи раздијели, не може остати дом онај;
26 И ако сотона устане сам на се и раздијели се, не може остати, него ће пропасти.
27 Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најприје јакога не свеже: и онда ће кућу његову оплијенити.
28 Заиста вам кажем: сви гријеси опростиће се синовима човјечијим, и хуљења на Бога, макар какова била:
29 А који похули на Духа светога нема опроштења вавијек, него је крив вјечноме суду.
30 Јер говораху: у њему је нечисти дух.
31 И дође мати његова и браћа његова, и стојећи напољу послаше к њему да га зову.
32 И сјеђаше народ око њега. И рекоше му: ето мати твоја и браћа твоја и сестре твоје напољу питају за те.
33 И одговори им говорећи: ко је мати моја или браћа моја?
34 И погледавши на народ који сјеђаше рече: ево мати моја и браћа моја.
35 Јер ко изврши вољу Божију онај је брат мој и сестра моја и мати моја.