Осија 11 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 Кад Израиљ бјеше дијете, љубљах га, и из Мисира дозвах сина својега.
2 Колико их зваше, толико они одлазише од њих; приносише жртве Валима, кадише ликовима.
3 Ја учих Јефрема ходити држећи га за руке, али не познаше да сам их ја лијечио.
4 Вукох их узицама човјечјим, ужима љубавнијем; и бијах им као они који им скидају јарам с чељусти, и давах им храну.
5 Неће се вратити у земљу Мисирску, него ће му Асирац бити цар, јер се не хтјеше обратити.
6 И мач ће стајати у градовима његовијем, и потрће пријеворнице његове и прождријети за намјере њихове.
7 Народ је мој прионуо за отпад од мене; зову га к вишњему, али се ниједан не подиже.
8 Како да те дам, Јефреме? да те предам, Израиљу? како да учиним од тебе као од Адаме? да те обратим да будеш као Севојим? Устрептало је срце моје у мени, усколебала се утроба моја од жалости.
9 Нећу извршити љутога гњева својега, нећу опет затрти Јефрема; јер сам ја Бог а не човјек, светац усред тебе; нећу доћи на град.
10 Ићи ће они за Господом; он ће рикати као лав; кад рикне, са страхом ће дотрчати синови с мора;
11 Са страхом ће дотрчати из Мисира као птица, и као голуб из земље Асирске; и населићу их у кућама њиховијем, говори Господ.