Исаија 2 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 Ријеч која дође у утвари Исаији сину Амосову за Јуду и за Јерусалим.
2 Биће у потоња времена гора дома Господњега утврђена уврх гора и узвишена изнад хумова, и стјецаће се к њој сви народи.
3 И ићи ће многи народи говорећи: ходите да идемо на гору Господњу, у дом Бога Јаковљева, и учиће нас својим путовима, и ходићемо стазама његовијем; јер ће из Сиона изаћи закон, и ријеч Господња из Јерусалима.
4 И судиће међу народима, и караће многе народе, те ће расковати мачеве своје на раонике, и копља своја на српове, неће дизати мача народ на народ, нити ће се више учити боју.
5 Доме Јаковљев, ходи да идемо по свјетлости Господњој.
6 Али си оставио свој народ, дом Јаковљев, јер су пуни зала источнијех и гатају као Филистеји, и мили су им синови туђински.
7 И земља је њихова пуна сребра и злата, и благу њихову нема краја; земља је њихова пуна коња, и колима њиховијем нема краја.
8 Пуна је земља њихова и идола; дјелу руку својих клањају се, што начинише прсти њихови.
9 И клањају се прости људи, и савијају се главни људи; немој им опростити.
10 Уђи у стијену, и сакриј се у прах од страха Господњега и од славе величанства његова.
11 Поносите очи човјечије понизиће се, и висина људска угнуће се, а Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
12 Јер ће доћи дан Господа над војскама на све охоле и поносите и на свакога који се подиже, те ће бити понижени,
13 И на све кедре Ливанске велике и високе и на све храстове Васанске,
14 И на све горе високе и на све хумове издигнуте,
15 И на сваку кулу високу и на сваки зид тврди,
16 И на све лађе Тарсиске и на све ликове миле.
17 Тада ће се поноситост људска угнути и висина се људска понизити, и Господ ће сам бити узвишен у онај дан.
18 И идола ће нестати сасвијем.
19 И људи ће ићи у пећине камене и у рупе земаљске од страха Господњега и од славе величанства његова, кад устане да потре земљу.
20 Тада ће бацити човјек идоле своје сребрне и идоле своје златне, које начини себи да им се клања, кртицама и слијепијем мишима,
21 Улазећи у расјелине камене и у пећине камене од страха Господњега и од славе величанства његова, кад устане да потре земљу.
22 Прођите се човјека, којему је дах у носу; јер шта вриједи?