Проповједник 7 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.
2 Боље је ићи у кућу гдје је жалост него гдје је гозба, јер је ондје крај свакога човјека, и ко је жив, слаже срце своје.
3 Боља је жалост него смијех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.
4 Срце је мудријех људи у кући гдје је жалост, а срце безумнијех у кући гдје је весеље.
5 Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша пјесму безумнијех.
6 Јер као што прашти трње под лонцем, тако је смијех безумников; и то је таштина.
7 Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.
8 Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљива духа неголи ко је поносита духа.
9 Не буди нагао у духу свом на гњев, јер гњев почива у њедрима безумнијех.
10 Не говори: шта је то, те су пређашњи дани били бољи од овијех? јер не би било мудро да за то питаш.
11 Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.
12 Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тијем што даје живот ономе ко је има.
13 Погледај дјело Божије; јер ко може исправити што он искриви?
14 У добро вријеме уживај добро, а у зло вријеме гледај, јер је Бог створио једно према другом зато да човјек не зна шта ће бити.
15 Свашта видјех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.
16 Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?
17 Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро прије времена?
18 Добро је да држиш једно а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.
19 Мудрост кријепи човјека више него десет кнезова који су у граду.
20 Доиста нема човјека праведна на земљи који твори добро и не гријеши.
21 Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу својега чуо гдје те псује;
22 Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.
23 Све то огледах мудрошћу и рекох: бићу мудар; али мудрост бјеше далеко од мене.
24 Што је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?
25 Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.
26 И нађох да је грча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грјешника ће ухватити она.
27 Гле, то нађох, вели проповједник, једно према другом, тражећи да разумијем.
28 Још тражи душа моја, али не нађох. Човјека једнога у тисући нађох, али жене међу свјема не нађох.
29 Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човјека добра; а они траже свакојаке помисли.