Проповједник 6 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 Има зло које видјех под сунцем и често је међу људима:
2 Некоме Бог да богатство и благо и славу, те душа његова има све што год жели, али му не да Бог да то ужива, него ужива други. То је таштина и љуто зло.
3 Да би ко родио сто синова и живио много година и дани би се вијека његова веома намножили, а душа се његова не би наситила добра, те ни погреба не би имао, кажем да је боље недоношче од њега.
4 Јер узалуд дође и у таму отиде и име му је тамом покривено;
5 Ни сунца не видје, нити што позна, а почива боље него онај.
6 И да би живио двије тисуће година, а добра не би уживао, не одлазе ли сви на једно мјесто?
7 Сав је труд човјечји за уста његова, али се не може наситити душа његова.
8 Јер шта има мудри више него безумни? шта ли сиромах, који се умије владати међу живима?
9 Боље је видјети очима него ли жељети; и то је таштина и мука духу.
10 Што је ко, давно је тијем назван; и зна се да је човјек и да се не може судити с јачим од себе.
11 Кад дакле има много ствари које умножавају таштину, кака је корист човјеку?
12 Јер ко зна што је добро човјеку у животу, за мало дана таштега живота његова, који му пролазе као сјен? или ко ће казати човјеку шта ће бити послије њега под сунцем?