Јов 9 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 А Јов одговори и рече:
2 Заиста, знам да је тако; јер како би могао човјек бити прав пред Богом?
3 Ако би се хтио прети с њим, не би му могао одговорити од тисуће на једну.
4 Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро њему и био срећан?
5 Он премјешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гњеву свом;
6 Он креће земљу с мјеста њезина да јој се ступови дрмају;
7 Он кад запријети сунцу, не излази; он запечаћава звијезде;
8 Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9 Он је начинио звијезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10 Он чини ствари велике и неиспитљиве и дивне, којима нема броја.
11 Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12 Гле, кад ухвати, ко ће га нагнати да врати? ко ће му казати: шта радиш?
13 Бог не устеже гњева својега, падају пода њ охоли помоћници.
14 А како би му ја одговарао и бирао ријечи против њега?
15 Да сам и прав, нећу му се одговорити, ваља да се молим судији својему.
16 Да га зовем и да ми се одзове, још не могу вјеровати да је чуо глас мој.
17 Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана ни за што.
18 Не да ми да одахнем, него ме сити грчинама.
19 Ако је на силу, гле, он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми свједочити?
20 Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21 Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22 Свеједно је; зато рекох: и доброга и безбожнога он потире.
23 Кад би још убио бич наједанпут! али се смије искушавању правијех.
24 Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њезинијех заклања; ако не он, да ко?
25 Али дани моји бише бржи од гласника; побјегоше, не видјеше добра.
26 Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27 Ако речем: заборавићу тужњаву своју, оставићу гњев свој и окријепићу се;
28 Страх ме је од свијех мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29 Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30 Да се измијем водом шњежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31 Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32 Јер није човјек као ја да му одговарам, да идем с њим на суд;
33 Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34 Нека одмакне од мене прут свој, и страх његов нека ме не страши;
35 Тада ћу говорити, и нећу га се бојати; јер овако не знам за себе.