Немија 13 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 У то вријеме чита се књига Мојсијева народу, и у њој се нађе написано да не улази Амонац ни Моавац у сабор Божји довијека;
2 Јер не сретоше синова Израиљевијех с хљебом и водом, него најмише на њих Валама да их прокуне, али Бог наш обрати ону клетву у благослов.
3 А кад чуше тај закон одлучише од Израиља све туђинце.
4 А прије тога Елијасив свештеник, који бјеше над клијетима дома Бога нашега, опријатељи се с Товијом,
5 И начини му велику клијет, гдје се прије остављаху дари и кад и судови и десетак од жита, вина и уља, одређени Левитима и пјевачима и вратарима, и приноси за свештенике.
6 А кад то све биваше, не бјех у Јерусалиму, јер тридесет друге године Артаксеркса цара Вавилонскога вратих се к цару, и послије неколико година измолих се опет у цара.
7 И кад дођох у Јерусалим, видјех зло што учини Елијасив ради Товије начинивши му клијет у тријему дома Божијега.
8 И би ми врло мрско, те избацих све покућство Товијино напоље из клијети.
9 И заповједих, те очистише клијети; и унесох у њих опет посуђе дома Божијега, даре и кад.
10 Потом дознах да се Левитима нијесу давали дијелови, те су се разбјегли сваки на своју њиву и Левити и пјевачи, који рађаху посао.
11 И укорих старјешине и рекох: зашто је остављен дом Божји? И сабрах их опет и поставих на њихово мјесто.
12 И сви Јудејци доносише десетке од жита и вина и уља у спреме.
13 И поставих настојнике над спремама, Селемију свештеника и Садока књижевника, и између Левита Федају, и уз њих Анана сина Захура сина Матанијина, јер се за вјерне држаху; и бијаше им посао дијелити браћи својој.
14 Помени ме, Боже мој, за то, и немој избрисати добара мојих која учиних дому Бога својега и служби његовој.
15 У то вријеме видјех у Јудеји гдје газе у кацама у суботу и носе снопове натоваривши на магарце, и вино, грожђе и смокве и свакојаке товаре, и носе у Јерусалим у суботу, и прекорих их онај дан кад продаваху житак.
16 И Тирци који живљаху у Јерусалиму доношаху рибу и свакојаки трг и продаваху у суботу синовима Јудинијем у Јерусалиму.
17 Зато прекорих главаре Јудејске и рекох им: како је то зло што чините те скврните суботу?
18 Нијесу ли тако чинили оци ваши, те Бог наш пусти на нас и на овај град све ово зло? И ви још умножавате гњев на Израиља скврнећи суботу.
19 И кад дође сјен на врата Јерусалимска уочи суботе, заповједих те затворише врата, и заповједих да их не отварају до послије суботе; и поставих неколико својих момака на вратима да се не уноси никакав товар у суботу.
20 И преноћише трговци и који продаваху свакојаки трг иза Јерусалима једном и другом.
21 И опоменух их и рекох им: зашто ноћујете око зида? Ако још једном то учините, уложићу на вас. Од тада не долазише у суботу.
22 А Левитима заповједих да се очисте и да дођу и чувају врата да буде свет дан суботни. И за ово помни ме, Боже мој, и опрости ми по великој милости својој.
23 Још видјех у то вријеме Јудејце који се бијаху оженили Азоћанкама, Амонкама и Моавкама.
24 И синови њихови говораху пола Азотски, и не умијаху говорити Јудејски него језиком и једнога другога народа.
25 Зато их карах и псовах, и неке између њих бих и чупах, и заклех их Богом да не дају кћери својих синовима њиховијем нити да узимају кћери њиховијех за синове своје или за себе.
26 Није ли тијем згријешио Соломун цар Израиљев, ако и не бјеше у многим народима цара њему равна и мио бјеше Богу својему и Бог га бјеше поставио царем над свијем Израиљем? па опет га навратише на гријех жене туђинке.
27 А вама ли ћемо допустити да чините то све велико зло и гријешите Богу нашему узимајући жене туђинке?
28 И од синова Јојаде сина Елијасива погавара свештеничкога један бјеше зет Санавалату Ороњанину, којега отјерах од себе.
29 Помени их, Боже мој, што оскврнише свештенство и завјет свештенички и Левитски.
30 И тако их очистих од свијех туђинаца, и опет поставих редове свештеничке и Левитске, свакога на посао његов,
31 И да се доносе дрва за жртве на рокове, и првине. Помени ме, Боже мој, на добро.