Постање 9 - Српски Даничић-Караџић (ДК)(ДК)
1 И Бог благослови Ноја и синове његове, и рече им; рађајте се и множите се и напуните земљу;
2 И све звијери земаљске и све птице небеске и све што иде по земљи и све рибе морске нека вас се боје и страше; све је предано у ваше руке.
3 Што се год миче и живи, нека вам буде за јело, све вам то дадох као зелену траву.
4 Али не једите меса с душом његовом, а то му је крв.
5 Јер ћу и вашу крв, душе ваше, искати; од сваке ћу је звијери искати; из руке самога човјека, из руке свакога брата његова искаћу душу човјечију.
6 Ко пролије крв човјечију, његову ће крв пролити човјек; јер је Бог по својему обличју створио човјека.
7 Рађајте се дакле и множите се; народите се веома на земљи и намножите се на њој.
8 И рече Бог Ноју и синовима његовијем с њим, говорећи:
9 А ја ево постављам завјет свој с вама и с вашим сјеменом након вас,
10 И са свијем животињама, што су с вама од птица, од стоке и од свега звијерја земаљскога што је с вама, са свачим што је изашло из ковчега, и са свијем звијерјем земаљским.
11 Постављам завјет свој с вама, те отселе неће ниједно тијело погинути од потопа, нити ће више бити потопа да затре земљу.
12 И рече Бог: ево знак завјета који постављам између себе и вас и сваке живе твари, која је с вама до вијека:
13 Метнуо сам дугу своју у облаке, да буде знак завјета између мене и земље.
14 Па кад облаке навучем на земљу, видјеће се дуга у облацима,
15 И опоменућу се завјета својега који је између мене и вас и сваке душе живе у сваком тијелу, и неће више бити од воде потопа да затре свако тијело.
16 Дуга ће бити у облацима, па ћу је погледати, и опоменућу се вјечнога завјета између Бога и сваке душе живе у сваком тијелу које је на земљи.
17 И рече Бог Ноју: то је знак завјета који сам учинио између себе и свакога тијела на земљи.
18 А бијаху синови Нојеви који изидоше из ковчега: Сим и Хам и Јафет; а Хам је отац Хананцима.
19 То су три сина Нојева, и од њих се насели сва земља.
20 А Ноје поче радити земљу, и посади виноград.
21 И напив се вина опи се, и откри се насред шатора својега.
22 А Хам, отац Хананцима, видје голотињу оца својега, и каза обојици браће своје на пољу.
23 А Сим и Јафет узеше хаљину, и огрнуше је обојица на рамена своја, и идући натрашке покрише њом голотињу оца својега, лицем натраг окренувши се да не виде голотиње оца својега.
24 А кад се Ноје пробуди од вина, дозна шта му је учинио млађи син,
25 И рече: проклет да је Ханан, и да буде слуга слугама браће своје!
26 И још рече: благословен да је Господ Бог Симов, и Ханан да му буде слуга!
27 Бог да рашири Јафета да живи у шаторима Симовијем, а Ханан да им буде слуга!
28 И поживје Ноје послије потопа триста и педесет година.
29 А свега поживје Ноје девет стотина и педесет година; и умрије.